Mnogi danas govore sa bezbedne distance. Iza profila. Iza korisničkog imena koje nije njihovo pravo ime. Bez glasa, bez lica, bez prezimena. Kritikuju, komentarišu, savetuju, dele mudrosti, a da nikada nisu stali iza svojih reči. To nije snaga, to je bekstvo. To je govor iz senke. I sve dok govorimo iz senke, svet ne može da se menja. Jer senke nikada nisu menjale stvarnost. Samo svetlo može. A svetlo podrazumeva da staneš gola, svoja, kompletna. Zato ja govorim otvoreno. Sa imenom. Sa licem. Sa prezimenom. Sa glasom. Jer kad nemaš šta da kriješ, kad nemaš od čega da bežiš, tada si slobodna. Kad znaš ko si, ne trebaš ni masku ni skrivanje. Tada tvoje reči imaju težinu. Tada tvoj pogled nosi snagu. Ja ne govorim da bih se svidela. Ne govorim da bih bila prihvaćena. Govorim jer ne mogu da ćutim. Govorim jer verujem u to što nosim. Govorim jer znam da neko ćuti upravo zbog toga što niko nije smeo da izgovori ono što i on oseća. Ja sam ta koja neće da se krije. Nije me strah. Jer pravi se nikada ne odriču tebe. Odriču te se slabi. Plšljivi. Oni koji se boje tvojeg svetla jer osvetljava njihove senke. Oni koji te ne vole jer se ne usuđuju da vole ni sebe. I zato – zašto tražiš ljubav od onih koji te ni ne vide? Zašto tražiš potvrdu od nepoznatih ljudi koji ni sami sebi nisu dovoljni? Potvrdu traži od sebe. Ljubav traži u sebi. Niko spolja ne može ti dati ono što u sebi nisi osvestila. Ako ne znaš koliko vrediš, svet ti to neće reći. Svet će ti samo pokazivati tvoje sumnje dok ih ne razbiješ. Zato prestani da se savijaš da bi te neko prihvatio. Prestani da ćutiš da bi te neko voleo. Počni da stojiš pravo, da govoriš glasno, da živiš istinito. Ne da bi se dopala već da bi bila slobodna. Sloboda ne dolazi kada svi klimnu glavom. Sloboda dolazi kada shvatiš da ti niko spolja ne treba da bi bila cela. A kad si cela tada si nezaustavljiva.
Нема коментара:
Постави коментар