SLOBODA: Kako imaš toliko slobode?
Jedno od pitanja koje najčešće dobijam — bilo u inboxu, DM-u, PP-u, bilo u prolazu, direktno ili prikriveno — glasi:
"Kako imaš toliko slobode?"
I svaki put kada to čujem, nasmejem se, ne zato što je pitanje smešno, već zato što me podseti koliko smo naučeni da je sloboda nešto neuobičajeno, nešto što treba posebno objasniti ili pravdati.
Ali evo mog odgovora:
Zato što znam ko sam.
Zato što nemam šta da krijem.
Zato što ono što delim, ne delim da bih izazvala. Ne delim da bih se svidela. Ne delim da bih dobila potvrdu. Delim jer mi je prirodno da se izražavam. Jer mi je ljudski da podelim. Delim jer mi je to sloboda.
Moja jedina "moć" — ako je tako mogu nazvati — nije ni talenat, ni forma, ni estetika. Moja moć je ljudska nastrojenost.
To je poštovanje bića bez osude.
To je življenje i izražavanje bez skrivene agende.
To je sloboda da napišem, pokažem, osetim, mislim — bez očekivanja.
Kao da je sve što radim moj lični dnevnik.
Otvoren, ali ne zbog publike.
Iskren, jer je to moj jedini način postojanja.
Zapisivan u prostoriji u kojoj sam sama sa sobom. Bez publike. Bez maski. Bez straha.
I tu leži ključ:
Kad se ponašaš kao da te niko ne gleda — tek tada si istinski ti.
Onda više nema ko da te sputava.
Ne brineš šta će neko reći, kako će te doživeti, šta će pomisliti.
Jer znaš zašto radiš to što radiš.
Jer znaš da ne glumiš.
Jer nemaš skrivene motive.
Jer se ne prodaješ za prihvatanje.
Jer tvoje prisustvo u ovom svetu nije izvinjenje, već izraz.
Zato kad me pitate "Kako imaš toliko slobode?", ja poželim da vas pitam:
"A zašto je vi nemate?"
Zašto bi iko imao tu moć nada mnom da me oblikuje, suzbije, cenzuriše, ućutka?
Zašto bih radila nešto što ne želim, samo da bih se uklopila u sliku žene koju neko drugi zamišlja kao pristojnu, poželjnu, normalnu?
Sloboda nije razgolićenost.
Ali i jeste — kad tako odlučim.
Moje erotske fotografije nisu poziv. Nisu provokacija. Nisu ni "neozbiljne".
One su moj odraz odlučnosti.
Odraz mog tela koje nosi moju priču.
Moj otpor šablonu. Moj raskid sa lažnom pristojnošću.
U svakom kadru je komadić moje snage — ne da vas zavodim, nego da budem slobodna.
Ne možete me poznavati bolje zato što ste videli moju zadnjicu.
Ali ako ste u stanju da pročitate pogled, osećaj, misao iza nje, možda me stvarno i osetite.
Možda shvatite da sloboda nije skandal.
Nego unutrašnja dozvola — da budemo, da dišemo, da živimo bez stida.
I tako...
Možete da me volite.
Možete da me ne volite.
Možete da me prihvatite ili odbacite.
To je vaš izbor.
Moj izbor je da budem slobodna. I ja sam ga već napravila.
