VOZI SPORIJE I OPAZICES
Ono sto nam vecinom nedostaje je ritam, zbog kog propustamo mnoge stvari i nasa opazanja budu uskracena za mnoga bogatstva. Ako vozite automobil 200 na sat, u toj voznji osim adrenalina nece doziveti nikakav pejzas, opaziti bilo sta i dobiti ikakvo iskustvo osim tog jedinog kratko trajnog adrenalinskog osecaja. Isto je tako i sa nasim umom, ukoliko ga usmerimo ko sta radi, kako radi, sta govori, sa kim se druzi, sta moramo , kad moramo, gde moramo, i u zadovoljavanju fizike itd... iskljucujemo duhovna cula. I u koliko cujemo nekog ko je dvozimenzionalno bice ili u apsolutu trodimenzionalno, koje sebe priblizilo apsolutu , cuje , vidi nesto vise , ne verujemo mu ni u iskustva ni osecaje koje iskusuje i o kojima govori. To se desava zbog toga jer nikad ne vozimo automobil(um i telo) na 30 vec na 200. Smatramo sva bica manjima od sebe , jer sami sebe umanjujemo sa svim oko sebe sto je u svetu . AKO POSTOJIS KAO FIZICKI ENTITET rezultat je biti DESTABILOZAVAN RASPRSEN Sreca je sto nismo samo fizicki imamo i druge dimenzije MENTALI i DUHOVNI ali u vecini slucaja covek sebe omalovaza, kao da ima zelju da umanji svoju apsolutnost i svoju vrednost, ubedjujuci sebe da je besmislen i sebe pretvara u kusur bica, umesto u vrednost. Da smo samo, FIZICKI STATUS-BILI BI DRVO. Zato treba sebe covek umnoziti kao pravi zbir 1+2 a ne 3-2. Tu si da se dodajes, ne oduzimas i propustis sve obuhvatno, za nesto sto je samo ADRENALIN ili EUFORUJA.
Sve je manje duhovnosti a vise fizike, ugasili smo stvari u kojima se raste i zivimo one koje nas osakacuju , za vise dimenzionalno dozivljavanja sebe.
