Kako imas toliko slobode?
Najčešće pitanje koje mi postavljanju i koje dobijam u inbox(dm,pp).
Moja jedina moc u svemu sto jesam ili sto umem, sto delim jeste ljudska nastrojenost.
Postovanje bica bez osude,
to sto iza svega sto napravim ili napisem, ne radim to iz nekog skrivenog razloga da ista izazovem kroz objavljene slike ili pisanje, to sto radim dozivljavam kao da to niko ne vidi i kao da je to moj licni dnevnik od koga nista ne krijem, koji je na sigurnom i od kojeg tako ne ocekujem da je vidjen i da ikakve reakcije moze dobiti ili komentare, takodje prema svemu tome pristupam kao da se sve to desava samo samnom u spostvenoj sobi i pokrecem se ,nema nikog osim moje slobode... I kada se tako ponasas uvek si ono sto jeste , bez straha sta pises , kako to iskazujes ili pokazujes.
Onda kad ste slobodni, onda nemate ogranicenja od toga sta ce ko reci, kako ce vas videti, sta ce pomisliti... jer znate zasto radite to sto radite, bez obzira na to kako vas neki percepirali, i da nemate ikakve skrivene motive... Vec iskljucivo ljudsku nastrojenost i ekspresiju sebe na sebi svojstven nacin koji mozda neki od vas ne razumeju. Kako imati toliko slobode? A zasto je ne bih imala, da pitam ja vas? Zar iko treba da ima tu moc nada mnom da mi uskrati slobodu i da se osecam sputano i zatvoreno; da radim nesto sto ne zelim samo da bih se uklopila u sliku toga kakva treba da budem. A moja sloboda... uzivanja u pokazivanju erotskih fotografija vam istovremeno ne moze reci kakva sam ja, zbog slike mog du*eta me ne mozete bolje poznavati, iako, ako prodrete u srz moje fotografije (i propratne misli), shvaticete da to nije samo gola zadnjica, vec da se tu krije moja odlucnost, cvrstoca i nesputanost, moje nepodlezanje icijim idealima i merama savrsenog ponasanja jer ja sam sebi ovakva kakva jesam apsolutno savsena. Mozete da me prihvatite takvu kakva jesam ili ne, izbor je na vama. Mozete da me volite ili volite.
