BEZI

 

Nasa proslost nije tu da se nje stidimo, od nje bezimo, da je mzimo, volimo, u njoj se davimo ili odricemo. Nasa proslost su nasa secanja, nase tetovaze , oziljci, one su nas identitet. Na primer imao/la si siromasnog oca, bolesna majku, krivi nos, visak kilograma, depresiju, poremecaj, nasilje u porodici, silovana si... Glavna stvar u navodjenju svega toga je IMAO/LA. i BILO JE/DOGODILO S Bilo, pricamo o proslom vremenu, glavna stvar je sta si ti nakon tog vremena, nakon tog iskustva. Nakon tog procesa, kada ono vise nije tu, jer taj dogadjaj nisi TI, to je dogadjaj , proslost. Iako proslost ume ostaviti velike tragove, na te tragove trebas  biti ponosna , kada nisi vise pored tog pocinitelja, pored te situacije. To govori o tebi. TVOJ SADASNJI TRENUTAK. Naprimer zoves se Tanja. Ok, ko je Tanja? Pa , ja sam znas kako bila...radim!!! Ne, ne, ne pitanje nije sta je bila Tanja, sta joj se dogodilo, sta je prosla, cime se bavi? Pitanje je: Ko je Tanja? I tu je najtezi odgovor. Kada nekome postavimo pitanje KO SI TI? Vecinom krece iz onoga cime se bavi. Ne, to je tvoj posao, diploma, mesecna plata, to nisi ti! Desilo mi se... Opet , greska! Ti nisi tvoj dogadjaj! Ti si postupak u izmedju dogadjaja, ponasanje prema situaciji, ljudima, svom umu , duhu, telu, okruzenju. To si ti! Ti si osecaj, onoga sto drugima dajes, drugima govoris, pokazujes, cemu ih ucis. E, to je Tanja! Kao sto izmedju neba i zemje , ti si izmedju nisi Nebo, nisi Zemlja ti si ono izmedju tog okvira. Tako je i sa tvojim identitetom, ti si ono izmedju situacija, dogadjaja, ti si svoje delo. Ne onog, ovog, one, onih... To je izmedju tebe, oko tebe, do tebe... i sve to ne sacinjava tebe, ti jedino sebe sacinjavas! Ti si individua, samac., ko je taj samac, sta on cini, sta on ti, ta individua cini , govori., daje, sta deli ljudima oko sebe.  U vecini slucajeva kada nista ne umemo davati u sadasnjosti ljudima, cinimo sebe zrtvom iz proslosti i dajemo im nagovestaj, ako nemamo cime da nas vole u danasnjojosti, dajemo im sebe iz proslosti , sebe kao zrtve, koje su prosle ovo, koje su prosle ono i kako bi se spasili da nam ne kazu da nismo kvaliettni okrivljujemo tamo nekog iz proslost sa onim recima znas: Bila bi ja bolja, uspesna, kvalitetnija ali  moj tata, moja mama, to mi se dogodilo,  ovo sam proziveo/la, ako nemamo koga onda je tu naravno psihologija, zbog anksioznosti nisam mogla, zbog depresije, a kao trece uzimamo za izgovor sudbina je tako htela, onaj gore je tako zapisao, hteo , do Boga je. I sve je neko, nesto, zbog nekoga samo NIJE DO NAS! To je najgora uteha same osobe i njene licnosti, sklanjajte se od takvih! Nisu oni ni zbog koga nista, oni su zbog sebe samih takvi! Nemaju dobru dusu, nemaju empatiju, nemaju kvalitet unutar sebe koji niko i nista ne moze narusiti. Da je tako, ako je neko los , ja budem losa i navedem razlog nisam ja losa, on je los ja sam zbog njega losa? Ima li smisla ili logike u tome? Da li neko ko je dobar sam po sebi, cini zlo zbog drugih? Nasa vrednost dobrota, kvalitet se ne umanjava tudjim pônasanjem, delovanjem, nase JA se iskljucivo menja zbog nas! Ne zbog coveka, Boga, depresija, ega ili nekih tamo. U vecini ljudi svoje postojanje pôredjuju sa tudjim postojanjem, kada ono nije bolje od onih do nas i oko nas, slamka spasa je biti zrtveno jagnje, izazvati nekoj glupaci ili glupaku, sazanjenje prema nama samima, prema proslim dogadjajima i onda oni kazui jao on/ona je dobra greota sta je prosla! Da to sto je ona prosla , tuzno je ali ne definira je kao dobru osobu, zbog teske proslosti ili loseg dogadjaja, definira jen ko je on/ona sada gledaj nju/njega ko je on u toj situaciji, nakon i sada to je ON/ONA, ne taj dogadjaj! Glavna stvar je za znati, AKO JE DOBROTA U NEKOME? PRODUKTIVNOST I LJUDSKOST unutar osobe, moze li to sto je u osobi, osobi od bilo koga ili od bilo cega joj/mu biti uskraceno? Biti oni mi, koji smo unutar sebe , treba li nam za to icija dozvola, potvrda? Moze li to neko spreciti, da MI budemo MI? Moze li to bilo koja vlast na svetu spreciti, da budemo u dusi dobri ili losi? Ne, zar ne? KO ONDA SPRECAVA TU NEKU OSOBU, da bude dobra, da vam daje dobro, da odise zivotom pozitivnoscu, saosecanjem, razumnoscu, boljom sobom u toj danasnjici, u ovom trenutku bez odlaganja, bez pravdanja na onog nekog, ono nesto, na ono nekada? SAMO ONA SAMA! Niko drugi osim same osobe. Niko drugi to za nju/njega ne moze da spreci, zar ne? Zasto onda sprecava sebe biti kvalitetna osoba? Jednostavno zato sto je svoje postojanje celokupno posttojanje zasnovao/la na krivljenju drugih, zaljenje sebe, krivljenje sudbine, Boga, medicine, prijatelja, porodice, komsiluka, skole,  nema sta da dati, nema se ni sa cim uzdignuti i kada nemam sta dati i cime se porediti dobrim, imam krivicu kao izgovor imam opravdanja. Ta osoba ne postoji zbog sebe, ne voli sebe, ne ceni sebe, ne ceni svoj dah, zivot, telo, postojanje, svoj apsolut. Ko to ne postuje nece postovati ni vas. Cuvaj te  se okrivljujuceg coveka, I vi cete postati krivi u krivima.

Ukoliko zelite reci nesto i izneti vase misljenje/sugestiju o tekstu mozete mi pisati na email:

Email: tatjana.blogwork@gmail.com

Instagram username: @tatiana_tatia97

Kontakt: Whatsaap +33604062034