Ako bi se zagledao u njene oci...
... mogao bi da nazres neku skrivenu dubinu u njima koju nije otkrivala svakome, ali... kad bi se zagledao i pronikao u njenu misao, mogao bi na tren da vidis delic nje, onaj delic svoje duse koji je uvek pokazivala u tekstovima i slikama svojim, sustinu naizgled ogolicene fotke... gde se vise ogolila svojim mislima nego ijednom fotkom...
Mnogi su je zeleli, iako nisu znali da li ce biti sposobni da izdrze nju u sebi, taj mili otrov kad krene da tece njihovim venama, nisu znali mogu li da ga se oslobode niti zele li to jer ona je u datom momentu znala da postane njihov dah, nisu zeleli da ostanu bez tog daha koji im je udahnula.
Tako pristupacna, a nedodirljiva, davala je taman tek dovoljno sebe, a da ostane netaknuta od strane drugih...
Ona nikad nije bila samo objekat vasih zelja, iako su je mnogi takvom videli... Ona nije bila samo lepo lice, vec mnogo vise od toga. Ona je bila nesto vise...
Bila je od onih sto bi znali da te ubiju, a da te ne dotaknu, njen um je bio njen otrov i melem koji ne bi prestajao da se siri onda kad ti ga ona ubrizga u vene. Ona... ta ona sam ja. Ona koja zna sta hoce i kako to da dobije, a da nikoga ne povredi time.
Ali i ista ona koja ce ti bez prezanja reci istinu direktno u lice ma kako bolna bila, jer ona, da, ona, ona se ne sluzi lazima. Istina je njeno oruzje i njen najjaci argument; ona se bori cinjenicama, ljudskoscu...
Mnogi od onih koji su je pozudno zeleli su hteli da prodju kroz nju kao rukom kroz mirisno cvece, i da time zadrze njen miris na ruci kao miris nekog cveta, a da njen trag na njima ne ostane... Jer kad je ostavljala tragove, ostavljala ih je duboko u tebi, postajali bi neizbrisivi.
Neki su zeleli da iskuse i taj bol sa njom koji ne mozes izvaditi iz sebe kao trn kaktusa, dok, opet, neki nisu bili spremni podneti taj bol. Bila je kao cvet koji je pustao otrovnu boju i pokazivao trnje da bi odbranio svoje najmilije i svakog nad kim se nepravda cini.
Sa mnom svet vam nikad nije mogao biti crno-beo jer to nisu boje koje mi lepo stoje. Jer moja dusa je obojena raznim bojama i nijansama tih boja... sa mnom biste uvek doziveli drugu boju ili drugu nijansu iste boje. Bila sam ona koja vam je bojila svet najlepsim bojama dok bi one tamnije i mracnije boje zadrzavala gotovo uvek za sebe jer je ona bila ona koja je davala svoju svetlost drugima, a ne tamu. Ako bi je zaista voleo, zeleo bi da zaviris i u njene mracne odaje u koje je retko koga pustala, da budes deo i njene svetlosti i njene tame, svega sto je nju sacinjavalo njom i takvom kakva danas jeste.
