𝑵𝒆𝒛𝒏𝒂 , 𝒔𝒖𝒅𝒃𝒊𝒏𝒔𝒌𝒂, 𝒊𝒔𝒌𝒓𝒆𝒏𝒂 𝒊 𝒗𝒆𝒓𝒏𝒂 𝒑𝒖𝒔𝒕𝒐𝒍𝒐𝒗𝒊𝒏𝒂.
Ona sumnja u njegovo posedovanje ozbiljnosti on u njen humor.
Ovo je prica o Tatjani, veseloj i pozitivnoj 22-godisnjakinji koja je bila svetlo svakog drustva i o njenom novom neocekivanom zivotnom periodu...
Tatjana je bila na Skype pozivu sa svojim drugaricama, uobicajeno se salila, smejala i dogovarala oko predstojece zabave. Dobro, moje ludace, vidimo se tamo, samo dok se spremim, a znate i same koliko mi treba... ako hocete, mozemo da budemo na pozivu dok se spremamo... (ipak su na kraju odlucile drugacije, ona i njene drugarice).
Tatjana (naglas sa samom sobom, hodajuci u stiklama i prelepoj crvenoj haljini): Eh, koji li autobus vodi do tamo, cek... mislim da je ovaj (rece to nesigurno ulazeci u autobus ne zeleci nikoga da pita za potvrdu za pravac).
Dok je prilazila objektu gde se odigravala zabava, moglo se cuti kako je dopirala glasna muzika. Hodajuci samopouzdano u stiklama, pomislila je – spremite se, kraljica je dosla. Napravivsi jos par koraka i ugledavsi oko sebe nepoznata lica, shvatila je da je na pogresnom mestu. Ups, pogresno mesto, pomislila je, ali nema veze, sve ima svoje zasto, ako neki, uostalom, mogu da budu promasaj, mogu i ja da se zadesim na pogresnom mestu, a posto sve ima svoj razlog, nijedno mesto ne moze biti pogresno, shodno tome... videcu kako je, a ako mi se ne svidi, lako cu otici, samo da javim devojkama da sam pogresila (pomisli uzimajuci telefon iz torbice da im napise poruku).
Dok je razgledala mesto na kojem se odrzavala zabava, ka njoj su dopirali mnogi radoznali i impresionirani pogledi, govorili su, ko je ona, poznajes li je, vidi kako izgleda, zna li je neko... ali nijedan od njih nije imao dovoljno hrabrosti da joj pridje, uvek je bila ona ta koja bi druzeljubivo prilazila i stvarala nova prijateljstva time. Ugledala je grupicu kojoj je pomislila da pridje bez mnogo razmisljanja; stajala su tu dva momka i dve devojke, i oni su se, takodje, pitali ko je ona.
Tatjana: Cao, sta radite (rece im sa osmehom).
Cao, ja sam Silvija, a ko si ti, ako se ne varam, po prvi put te vidimo ovde.
Tatjana: Tako je, bas kao i ja vas... ja sam Tatjana, milo mi je, a videcu i treba li da mi bude drago.
Silvija se na to blago nasmeja i rece: Silvija, kao sto rekoh, a ovo su... (rece pokazujuci rukom) Vil, Ana i tajanstveni Dz koji ne voli strancima tek tako da otkriva svoje ime.
Tatjana: Dz je dovoljno.
Dz doda duhovito: Ali mene nikad nije dovoljno.
Tatjana: To cemo tek da vidimo.
Prekide ih Vil: Tatjana, gde ti je drustvo ili si to sama dosla?
Tatjana: Pogresila sam zurku, trebalo je sa drugaricama da se nadjem na drugom mestu, ali, eto... nadjoh se ovde.
Dz: Pazi da tako ne pogresis i decka.
Tatjana: Meni se to ne desava.
Vil: Imas li decka?
Tatjana: Zasad ne.
Vil: Onda bih mogao da probam da postanem.
Tatjana: Bices samo ako ja zelim da postanes.
Vil: Salim se malo... nas Dz ce mozda upravo naci devojku.
Silvija: Da, to je ona, upravo nam prilazi. Cao, Ana. (svi je pozdravise)
Ana: Sta radite.
Tatjana: Cao, ja sam Tatjana. Nista, malo te ogovaramo...
Ana se nemilo nasmeja i priupita: Sta, o cemu ste pricali.
Silvija: Ma, bas je Vil upravo spomenuo tvoju i Dz-ovu pricu...
Dz (pridoda): ... koja bi mogla da postane nasa prica.
Ana: A, to.
Silvija: Sta mislis, Vile, hoce li se njih dvoje smuvati, mislim da hoce.
Vil: Mali, ne bih da ti kvarim snove, ali ne bih rekao da ce biti nesto od toga.
Silvija: Tatjana, sta bi ti rekla, presudi, hoce li ili nece biti zajedno?
Tatjana: Tesko je reci, ne znam pricu, ali on mi deluje kao decko koji je neozbiljan za vezu.
Dz: A ti mi delujes kao neko ko ne zna nimalo da se sali.
(Tatjana se samo nasmejala na te reci)
Ana: Moram prvo da vidim da li cu da raskinem sa svojim deckom.
Vil: Da, Tatjana, zaboravili smo to da ti spomenemo.
Tatjana: U pravu si, ne mozes ozbiljno razgovarati o vezi ako si vec u jednoj vezi, a cim ti razmisljas o nekom drugom, o ovde prisutnom tajanstvenom Dz-u, to znaci da prvi ni nije bio za tebe na prvom mestu, inace ne bi njega pogledala.
Vil: Devojko (obracajuci se Tatjani), sve si lepo rekla.
Dz: Nije ti devojka.
Vil: Jos ne, haha.
Tatjana: Bas ste neki duhoviti momci. Drago mi je sto sam vas sve upoznala i procaskala sa vama, moram da idem.
Silvija: Drago je i nama, uvek se ovde okupljamo, mozes navratiti u ovim satima kad god pozelis ako ti bude bilo do naseg drustva. (I ostali se pozdravise s njom, polazeci, ne gledajuci, uze svoj telefon sa stocica i u hodu ga stavi u torbicu).
Taman sto je malo pocela da odmice sa mesta odrzavanja zabave, izvadila je telefon iz torbice i vec u sledecem trenutku naglas izgovorila – cekaj, bre, pa ovo nije moj telefon... zapitavsi se ciji li je to telefon i pomislivsi kako je srecna sto je telefon otkljucan, tako da moze pozvati svoj broj. Ukucala je svoj broj i pozvala dok je stajala u polumraku gde je njena senka isticala njenu krasnu siluetu, nestrpljivp je cekala da se neko javi, i javio se...
Halo...? (zacula je dobro poznati glas)
Tatjana: A, ti si... znaci, kod tebe je moj telefon, greska se desila...
Dz: Ja ne mogu biti greska, samo pogodak.
Tatjana: Mozes li malo ozbiljan za promenu biti.
Dz: Naravno, ja sam decko ozbiljan za vezu, mogu biti neozbiljan samo ako ti neozbiljnost pozelis.
Tatjana: Ozbiljni, vracam se na zabavu, nisam daleko odmakla, mozes li me sacekati na ulazu da svako uzme svoj telefon.
Dz: Dobro, ozbiljno te cekam.
Ubrzo je Tatjana dosla do dogovorenog mesta, osvrnula se oko sebe, ali nije mogla nigde da ga ugleda, naglas je prokomentarisala: Bas je ozbiljan. A onda je bas u tom trenutku osetila nezni dodir sa ledja i zacula Dz-ov glas: Mene trazis, gospodjice Duhovita.
Tatjana se okrenu i doda: Ne, samo svoj telefon. Ispruzi ruku i dade joj njen telefon, u sledecoj sekundi, ona je vec njemu davala njegov telefon.
Tatjana: Hvala ti.
Dz: Ma nista.
Tatjana: Mislila sam...
Dz: Da...?
Tatjana: Mozes li da mi das svoj Instagram da mozemo ponekad da se cujemo?
Dz: Ne mogu jer... haha, vec sam se dodao sa tvog profila, imas me... vec tamo.
Nasmesila se...
Tatjana: Duhovito, Ozbiljni, a sada te ozbiljno napustam, moram da idem.
Dz: Cao, Tatjana. Dok je to govorio, ona je vec odlazila, mogao se cuti zvuk njeniu stikli koji je za sobom ostajala dok je ponosno koracala, osvrnula se jednom, ali vise nije mogla da ga igde ugleda u mraku... i nastavila da hoda dok su ulicom njene stikle odjekivale.
Kraj prve ep.
